Sve je započelo jednog dana u kasnu jesen. Tog dana probudila sam se melankolična, misleći da mi se ne sviđa moj život, da ne vodim život kakav sam stvarno željela. Obuzela me frustracija i strah. Imao sam 40 godina i nisam se osjećao dobro prema sebi, je li to bila kriza od 40?
Počeo sam razmišljati i shvatio sam da nisam toliko star i da još moram puno toga učiniti. Nisam imala partnera, nisam imala djece, nije mi se sviđao moj stresni posao. Što sam trebao učiniti da riješim svoje probleme? Život mi je bio ustati i otići na posao, što me okupiralo cijeli dan, jer između radnog dana i dugih putovanja koja sam morao odraditi, praktički nisam imao vremena ni za što drugo.
Svaki dan dolazio sam kući kasno navečer i bio sam toliko iscrpljen da sam začas legao u krevet. Nije imao vremena za druženje s prijateljima; zapravo, nije imao prijatelja, sve ih je izgubio. Moj mali stan i moje knjige bili su cijeli moj život. Moji roditelji više nisu postojali, izgubio sam ih kao tinejdžer; prvo mojoj majci, zatim ocu, jadnica je umrla od tuge. Ostao sam sam u životu, bez braće i sestara, bez obitelji. Od tog dana postala sam usamljeno, uplašeno biće i taj me strah zapravo nije puštao da radim ono što sam želio.
Morao sam učiniti nešto da sve promijenim, da imam sretniji život, da imam bolji posao, da možda jednog dana upoznam nekoga tko će mi ispuniti dušu.
Razgovarao sam sa šefom i oprostio se od svog zamornog posla. Tada me nešto gurnulo do avionske karte do mjesta u Francuskoj. Nisam znala hoće li mi se to svidjeti, ali bila sam uzbuđena što sam započela novu avanturu. Uzeo sam ruksak i putnu torbu s toplom odjećom i nešto toaletnih potrepština. Metroom sam stigao na aerodrom u svom gradu. Prošla su dva sata dok moj let nije otišao, dva sata za početak novog života, dva sata da napokon imam što reći.
Llegué a mi destino, eran las siete de la tarde y cogí un taxi para llegar al centro de la ciudad. Allí me encontré con una ciudad preciosa, toda iluminada con luces navideñas. Ese día habían inaugurado el mercadillo de Navidad del centro histórico. Nunca había estado en un lugar tan bonito. La gente tomaba vino especiado caliente, con salchichas y las familias hacían las primeras compras de Navidad. Aquello me subió el ánimo al instante.
Sad je samo morao pronaći sobu za noć. Zagledao sam se u lijepu kuću onih s drvenim gredama. Lijepa plavokosa djevojka uhvatila me za ruku i povela niz vrlo strme stubište. Pozvonio je i izašla je vrlo nasmijana starica. Kako sam mogao, sporazumio sam se s tom ženom, s obzirom na to da nije dobro govorila jezik. Ta mi je gospođa ponudila vrlo ugodnu sobu po vrlo povoljnoj cijeni.
Moja gazdarica, zvala se Amelie, bila je bijela poput beze i mirisala je na kremu od vanilije. Ljubiti ga bilo je poput ulaska u meni nepoznat svijet. Otišla sam odmah na spavanje, bila sam iscrpljena od putovanja i istovremeno uzbuđena novim emocijama. Mogu li tamo dobiti posao? Spavao sam deset sati ravno. Sljedeće jutro probudio me proždrljivi apetit i ukusan miris svježih kolača. Odjenula sam se i odjenula najbolje što sam mogla, jer sam željela ostaviti dobar dojam na svoju prijateljicu Amelie.
Kad sam ušao u blagovaonicu, vidio sam savršeno uređen stol s tanjurima i košarama punim pripravaka idealnih za slatki i hranjivi doručak. Amelie i ja podijelili smo taj ukusni doručak. U tom sam trenutku znala da ću učiniti sve da ostanem u tom prekrasnom gradu, da ostanem u toj kući s Amelie. Ova žena samo jednim pogledom pružila mi je svu ljubav koja mi je bila potrebna, ta baka mi je ispunila srce. Moja nova prijateljica povela me sa sobom i upoznala s raznim trgovcima u okolici.
Ubrzo je imao posao i rado je prodavao božićna drvca i božićne ukrase. Moj šef je bio sredovječan čovjek, ubrzo je saznao da volim ići svojim putem i pustio me da uređujem njegov posao po svojoj volji. Kao magijom, taj je čovjek taj dan učetverostručio prodaju. Činilo se da su kupci kupili sve što sam ukrasio.
Kad sam se poslijepodne vratio kući, osmijeh mi nije stajao na licu. Prvi put nakon dugo vremena, s tim poslom, koji mi je probudio kreativnost, u tom gradu dobrodošlice i s Amelie, koja je bila baka koju nikad nisam imao, bila sam sretna. Vrijeme je brzo prolazilo živeći tamo, tada sam shvatio da učim voljeti sebe i cijeniti sebe.
Kad je došlo proljeće, još uvijek sam radio u toj maloj radnji sa šefom i dobrim prijateljem Armandeom. Bila sam uzbuđena jer sam pripremala ukrase za Uskrs, slikala jaja, oblačila zečeve i kokoši. Kad sam se tog dana vratio kući, kad sam otvorio vrata, bio je specijalni gost, unuk moje gazdarice, koji je poput mene došao izdaleka. Ogromne tamnoplave oči pogledale su me, moj pogled je bio uperen u njegov pogled. Tada sam sve razumio, shvatio sam da moram putovati da bih ga pronašao. Sada nakon 20 godina još uvijek osjećam njegov pogled na ocean pored sebe.
Hvala vam što ste pročitali ovu priču koja je dočarala Božić i ljubav.
Ana Isabel García Gargallo
